Мјузикл је настао као резултат заједничког рада драмске секције и школског оркестра, а текст су осмислили ученици Момчило Ћаћић, Лана Мишовић, Михаило Илић, Ива Пешикан и Милица Рајковић, док су режију потписале професорке Неда Гудељ, Јелена Мандрапа и библиотекарка Дијана Шиник.
На сцени се смјењивало чак 70 ученика који су донијели причу инспирисану пјесмама београдске верзије „Забрањеног пушења”.
Комад кроз двоструку сценску перспективу, садашњост и сјећање, говори о бесмислу рата, љубави и вјери у доброту, спајајући мотиве из пјесама „Три ратна хавера” и „Љубав често удари” са новим драмским елементима и ауторском музиком Пера Бокића, Бојана Скопљака, Хелене Танасијевић, Вука Миливојевића и Вука Шарабе.
Припрема мјузикла била je веома захтјевна због великог броја учесника и сложености пројекта. Ученици свих разреда гимназије учествовали су у глуми, писању текста и и извођењу музике, која комбинује обраде постојећих нумера и ауторске композиције. Позоришна сала Културног центра била је дупке пуна, а публика је представу наградила овацијама, одушевљена енергијом, талентом и снажном поруком.
Више на:https://kctrebinje.com/event/mjuzikl-u-plamenu-dramska-sekcija-i-orkestar-gimnazije-jovan-ducic-trebinje/
О мјузиклу из пера директора:
Заиста је била велика част бити и осјећати се дијелом велике заједнице Гимназије "Јован Дучић" у петак вече, у сали Културног центра, на премијери школског мјузикла "У пламену"! Ријеке људи сливале су се у салу са свих страна, и врло брзо је постало јасно да шанса да сви сједну једноставно не постоји, што је правило дозу здраве нервозе, али и давало подстрек свима да се екстремна позитивна енергија која је владала у сали искористи до максимума, и покаже све оно за шта се чак шест професора и седамдесетак ученика рововски спремало скоро годину дана. Недостатак слободних столица није сметао присутнима, напротив, огромна већина је одлучила да остане стојећи, и одгледа све до краја.
Већ први уводни тактови показали су оно што сам већ знао са проба, екипа је максимално дотегнута, спремна и вољна да свим присутнима приреди вече за памћење! Многа уплакана лица, као и дуг, искрен и буран аплауз пропраћен овацијама рекли су свакако више него што би ишта написано могло пренијети и освједочити.
Ипак, морам признати да је мој лични утисак вечери нешто што превазилази и саму изведбу, а то је да су професори у синергији са ученицима приказали један невјероватно јак дух заједништва, слоге и живописног доказа да кад радимо заједно, нема тога што не можемо постићи. Било је чисто задовољство гледати их, што на пробама, што на представи, што на прослави након успјешно изведене представе, јер није свакодневна појава видјети како се ученици од првог до четвртог разреда друже без икакве подјеле и по каквом основу, онако искрено како то само млади људи знају.
Поштовани професори Гудељ, Мандрапа, Шиник, Бокић, Скопљак и Грк, драги Момчило, Иване, Михаило, Милице, Василије, Вуче, Лана, Хелена и сви остали, од срца вам честитам на сјајној премијери и демонстрацији тога шта значи бити требињски гимназијалац.
Огромну захвалност дугујемо Културни Центар Требиње и Одјељењу за културу, Требиње (Odjeljenje Za Kulturu Trebinje ), што су увијек ту за нас и вјерују у све што радимо! Сву могућу захвалност и поштовање дугујемо пријатељима из Muzička Škola Trebinje, можда неки људи ни не знају колики број ученика дијелимо, да на екскурзије идемо заједно, а свакако да је њихов допринос у музичком образовању чланова нашег оркестра немјерљив!
Велика захвалност иде и цијелом колективу и родитељима, за заједништво, разумијевање и толеранцију приликом припрема.
Хвала свим медијима који су промовисали, присуствовали представи и објавили дивне приказе догађаја, као и свима осталима који су на било који начин помогли у реализацији, а страх ме да кренем набрајати, јер бих сигурно некога ненамјерно изоставио, што никако не желим.
Гимназијо, свака част!
(Текст преузет са фб странице Гимназија Јован Дучић)
