| "Матуранти" за матуранте |
|
„...Престати бити поток, И наћи ријеке ток Престати ријека бити У морско око се слити.
Жељети бити већи Велико име стећи Стазом означити вијек А остати само човјек.
Звијездама чежња носи Пути су прави и коси Узимам дужности свете Но желим бити дијете.
Чак и да постанем владар И зауздам најмоћнију ствар Круну од снова ћу слити А жезло од дуге ће бити.“ „Матуранти“ Олгица Цице
Тешко да ће неко од овогодишњих матураната, а посебно одјељење IV3, крочити у свијет кроз који мјесец а да се са лаком тугом и носталгијом не сјети свих претходних и безбрижних година и своје професорице српског, Олгице Цице. Тешко да ће неко од њих бити равнодушан на њен лик и дјело, тешко да ће је по лошем памтити и вјероватно ће тек тада схватити колику људску величину су имали у својој близини. И, сада овако замишљена, не знам како бих прије говорила о Олгици: да ли као о блиском и изузетно драгоцјеном пријатељу , великом савјетoдавцу и често утјехи; да ли као о изузетној мајци и супрузи, попустљивој баки , угледној професорици или као о књижевници окићеној репрезентативним признањима?! Све је то у једној жени пред чијим ликом лако капитулирам. Још ако се томе дода живописна прошлост и интензивна садашњост, да ли је мало?! Баш о таквој особи која живи ту, одмах поред нас, с нама разговара, дијели проблеме и дилеме свакодневнице, чини се, ми мало говоримо ( или мало знамо...)! Олгица Цице, жена велике осјећајности, изузетног књижевног сензибилитета, све то је опет потврдила прије пар дана када је свом одјељењу поклонила, 30-так примјера своје нове збирке поезије под називом „ Матуранти“. Свакоме од њих поклонила је посебну посвету, замисливши се тако још једном над тим драгим младим људима у жељи да их доживи и опише на себи својствен начин. Чини се да су претходне године у нашој школи обиљежиле управо и ликом и дјелом уважене професорице Олгице Цице и отуда, ваљда и потреба да овај њен мали оргинални и дирљиви гест, ако ништа друго, на овај начин поменем. Радујем се, што сам и ја, на концу, баш као и њени ученици, уживала читајући ову књигу поезије наше књижевнице, пјесникиње и колегинице. Било је задовољство вратити се у Те дане!
Аутор Јелена Мандрапа
|
Професорица Српског језика у Гимназији "Јован Дучић" поклонила је ученицима свога одјељења по примјерак новообјављене збирке поезије "Матуранти". О овом дивном гесту пише Јелена Мандрапа, професорица Српског језика.