Gimnazija Jovan Dučić Trebinje

Здраво, драги, незнани вршњаче, Пишем ти јер желим да вјерујем да постоји неко ко ће ме разумјети. Знаш, осјећам се прилично усамљено и никако да нађем саговорника. Не бој се, нисам ја нека препотентна, препаметна тинејџерка, само никако да лијепо попричам са неким о својој преокупацији – култури. Није да нисам покушавала, јесам заиста - и са одраслима и са вршњацима, али авај, боље рећи ух, покушаји су неславно завршили. Одрасли сувише теоретишу, дефинишу и паметују, клинци презриво одврате Не смарај! и наставе да кљуцкају по својим телефонима.