Gimnazija Jovan Dučić Trebinje

Home
"Матуранти" за матуранте

Професорица Српског језика у Гимназији "Јован Дучић" поклонила је ученицима свога одјељења по примјерак новообјављене збирке поезије "Матуранти". О овом дивном гесту пише Јелена Мандрапа, професорица Српског језика.

 

 

 

 

„...Престати бити поток,

И наћи ријеке ток

Престати ријека бити

У морско око се слити.

 

Жељети бити већи

Велико име стећи

Стазом означити вијек

А остати само човјек.

 

Звијездама чежња носи

Пути су прави и коси

Узимам дужности свете

Но желим бити дијете.

 

Чак и да постанем владар

И зауздам најмоћнију ствар

Круну од снова ћу слити

А жезло од дуге ће бити.“

„Матуранти“ Олгица Цице

 

Тешко да ће неко од овогодишњих матураната, а посебно одјељење IV3,  крочити у свијет кроз који мјесец а да се са лаком тугом и носталгијом не сјети свих претходних и безбрижних година и своје професорице српског, Олгице Цице.

Тешко да ће неко од њих бити равнодушан на њен лик и дјело, тешко да ће је по лошем памтити и вјероватно ће тек тада схватити колику људску величину су имали у својој  близини.

И, сада овако замишљена, не знам како бих прије говорила о Олгици: да ли као о блиском и изузетно драгоцјеном пријатељу , великом савјетoдавцу и често утјехи; да ли као о изузетној мајци и супрузи, попустљивој баки , угледној професорици или као о књижевници окићеној репрезентативним признањима?!

Све је то у једној жени пред чијим ликом лако капитулирам. Још ако се томе дода живописна прошлост и интензивна садашњост, да ли је мало?!

Баш о таквој особи која живи ту, одмах поред нас, с нама разговара, дијели проблеме и дилеме свакодневнице, чини се, ми мало говоримо ( или мало знамо...)!

Олгица Цице, жена велике осјећајности, изузетног књижевног сензибилитета, све то је опет потврдила прије пар дана када је свом одјељењу поклонила, 30-так примјера своје нове збирке поезије под називом „ Матуранти“. Свакоме од њих поклонила је посебну посвету, замисливши се тако још једном над тим драгим младим људима у жељи да их доживи и опише на себи својствен начин.

Чини се да су претходне године у нашој школи обиљежиле управо и ликом и дјелом уважене професорице  Олгице Цице и отуда, ваљда и потреба да овај њен мали оргинални и дирљиви гест, ако ништа друго, на овај начин поменем.

Радујем се, што сам и ја, на концу, баш као и њени ученици, уживала читајући ову књигу поезије наше књижевнице, пјесникиње и колегинице. Било је задовољство вратити се у Те дане!

 

Аутор

Јелена Мандрапа